photo-1501946623428-b301146b83af

Odabirom ili odbijanjem kupovine određenih proizvoda možete glasati za primjenu pesticida, hemijskih gnojiva, konzervanasa i antibiotika ili protiv toga. Možete glasati za hranu domaće proizvodnje ili za hranu iz uvoza koja je putovala stotinama ili čak hiljadama kilometara. Ali najvažnije je da imate prave informacije o tome šta konzumirate zbog zdravlja Vas i Vaše porodice.

“O tome šta kupujete razmišljajte kao o poklonjenom glasu.”

Prilikom čitanja deklaracija na proizvodu, prva stvar koju treba znati: sastojci se pojavljuju od najviše zastupljenog ka najmanje zastupljenom. To znači da je prvi sastojak u najvećoj količini, drugi u nešto manjoj itd. Obavezno je da se navede porijeklo eventualnih masnoća i korišćenih biljnih ulja, na primer palminog i kokosovog. Mogu biti sadržani šećeri ili sastojci analogni saharozi, kao što su glukozni, fruktozni, javorov ili kukuruzni sirup.
Zatim treba da budu navedene hranljive vrijednosti. Prema zakonu treba da bude naznačen energetski i kalorijski unos, dat zajedno sa mastima, složenim ugljenim hidratim i šećerima. Posebno treba da bude naglašen sadržaj ukupnih masnoća (posebno zasićenih masti i eventualnih transmasti,  koje treba izbjegavati). Treba da bude naznačena i količina soli ili sadržaj natrijuma (koji se množi sa 2,5 ako hoćemo da izračunamo količinu soli): preporuka Svjetske zdravstvene organizacije da se ne unosi više od 5 grama soli dnevno.

Tražite kraći spisak sastojaka na deklaracijama

Prilikom uzimanja zapakovane hrane sa polica supermarketa provjerite spisak sastojaka. Dug spisak često znači da je proizvod prošao složen proces prerade, te da je krcat aditivima. Neki od tih aditiva imaju svoje prednosti, konzervansi pomažu očuvanju ispravnosti hrane, sprječavajući razvoj bakterija koje mogu izazvati trovanje hranom. Bez emulgatora i stabilizatora proizvodi kao što su namazi sa manjim sadržajem masti ne bi bili održivi. Međutim, neki aditivi u hrani, pogotovo vještačke boje, povezani su sa zdravstvenim problemima, kao što su: hiperaktivnost, alergije i astma.

Prilikom kupovine namirnica ne dajte se zavarati deklaracijama koje sadrže tvrdnje poput: „bez vještačkih boja“, „bez holesterola“ ili „90% manje masti“, jer to može biti tek polovina cijele priče, a ti proizvodi mogu sadržavati druge aditive.
U Evropi svi aditivi moraju proći stroga ispitivanja prije nego što dobiju dozvolu za upotrebu. Ipak, sa sljedećim aditivima je potrebno biti oprezan, jer je poznato da kod nekih ljudi uzrokuju probleme.

  • Boje na bazi ugljenog katrana i azo – boje: E102 (tartazin), E104, E110, E122, E123, E124, E127, E128, E129, E131, E132, E133, E151, E154, E155, E120 (kohineal) i E160b (anato).
  • Konzervansi na bazi benzoata i sulfita: E210, E211, E220 – E288.
  • Sintetički antioksidansi: E310, E311, E320, E321.

Naučite šta znači „organski“

Često dolazi do zabune u korištenju pojma „organsko“. U širem značenju, organski uzgoj označava uzgoj bez hemijskih gnojiva i pesticida, radijacije i genetski modifikovanog sjemena. Stoka se mora uzgajati samo na organskoj hrani, bez primjesa nusproizvoda drugih životinja, te ne smije primati hormone ili antibiotike. Proizvođačima organskih prizvoda dozvoljeno je uključiti do 5% neorganskih sastojaka u njihovu hranu.

Ne postoje jasni dokazi koji pokazuju da je organski proizvedena hrana bolja za Vas, ali budući da se pesticidi upotrebljavaju na voću i povrću, jedini način da se izbjegnu tragovi pesticida u hrani jeste kupivina organski proizvedene hrane. Ukoliko Vam budžet ne dozvoljava isključivo organske proizvode, dobro je znati da se količina hemikalija koja se upotrebljava na različitim usjevima i kulturama uveliko razlikuje. Obratite pažnju na kupovinu organski uzgojenih jabuka, krušaka, krompira, mrkve, špinata, salate i mekog voća, dok ne morate brinuti o bananama, brokuli, karfiolu, grašku ili narandžama.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *